субота, 12. децембар 2009.

molitva


Molim se za sve nas, iako nismo svi iste vere ali smo ljudi od krvi i mesa. Molim se za prijatelje i neprijatelje, za site i gladne, bogate i siromasne. Molim se za rotkinje i nerotkinje, za debele i mrsave, visoke i niske za sve se moilim. Kuda ide ovo zlurado vreme noseci nas buicom presahlih tokova u redovima onih koji maske vec dugo ne skidaju... Ovo je peti cin, ovo je cin inata revoltiranog bezumljem od iscrpljenih ljudskih tela. Stanite gadovi ide galija nasa vodjena postenim znojem nasih tala, stanite gadovi i zagledajte se u zenice ociju nasih, videcete prkos, ponos, videcete radost koju vi dugo ne osetiste iako u izobilju zivite... U izobilju bez prijatelja gde vam nista ne prija, kao nama zadnja kora hleba podeljena suzom zalivena , mukom zaradjena. Stanine gadovi pognite glave i na vesala srama podjite mirno kao da cast nije nista jer nikada vise ljudi necete biti, za vas se molim u ove sate kasne kad Bog mi u tami dusu molitvom greje.
vila...

недеља, 06. децембар 2009.

kad reciju nema

Neznam da li je ovo san ili java. Nevidim vise te divne ljude koji su bili svakodnevnica moga zivota. Odose nekud nadajuci se da ce se jednog dana vratiti. Mi sto cekamo nemamo lica, ni suza, ni ociju... Samo tugu koja previre i ne jenjava , koja boli do univerzuma a mi stojimo nemi, kao stena kao bedem veci i od nas samih...

уторак, 01. децембар 2009.

Danas je tmuran i sanjiv dan ali je za mene veseo jer je tako želim. Želeti je uvek interesantno jer si u neizvesnosti u vezi ishoda ostvarivanja želje, javiću da li se moja želja i ostvarila .
Pozdrav vila.