Prolazi sve necujno pored nas, sati, minuti, godine. I nikada vise necemo biti isti, nikada na istom mestu sa istim osecanima, istom radoscu ili tugom, smehom, placem ili cutanjem. Nekako podazrivo gledamo na sve to i dozvoljavamo da nas buica samo nase reke nosi, da nam prkosi, okrece protiv nas samih. Zato stanite na svakom desetom koraku ili na svakoj desetoj izrecenoj recenici, i polako napravite size svega...
Ne niko nece primetiti da ste postavili podpitanje sebi u bradu, da ste na kratko zaustavili svoje misli i preusmerili ih u pozitivne iskrice koje ce vasem umu doneti bistrinu i dodatnu turbo energiju. Budite deo sebe, nedajte da vas ma sta slomi, dokazite sebi da vredite i da imate svoje mesto u ovom okrutnom vremenu zivljenja gde vas vrebaju na svakom koraku cekajuci da napravite gresku. Recite im da se na greskama uci, da ko radi gresi, da svaki ziv covek pogresi, nasmejte se zabacite glavu i prkosno pogledajte nadredjene u oci, nece odoleti da se i sami nasmeju...
Mozda ce koliko sutra i sami prionuti na posao, cisto da ih ne grize savest, ako je i imaju. Ostajte mi zdravo radni narode ove urbane planete...
Neka vam u godini Novoj sve na bolje krene i setite se ponekad vile i njenih saveta,voli vas vila...
Нема коментара:
Постави коментар