andjeo

Tuzno je nebo veceras za mene gledano iz moga oka,
iako zvezde svetle i obasjavaju mesecu put,jedne malene nema...
Bas one najsjanije, iako tako malene...
Nju su uzeli andjeli da sa njima igru deli i da se s`njima veseli...
Bese hrabra zvezdica malena...
Stasa je njeno ime...
I sve mi dobre teta vile zelju smo za nju samo jednu snile...
Da dugo poljima zelinim trckara i sva cuda detinjstva sama osvaja...
Sada ponosna i jaka ceka svoja andjeoska krila i zadatke sasvim nove vodjene
Bozijom rukom...
Mirna ko jagnje u Bozijem skutu, odmara posle dugog puta
i osmeh sa lica ne skida,
pa ko da kaze na nikoga nisam ljuta...
Mila nasa Stasa...
Bese zvezdica malena a sada predivni andjeo belih krila...