Pokazi mi , gde da zdenem nemirne vlati mojih bledih misli. Gde da nadjem izgubljenu kap kise sto jos juce pala je na moj vreli dlan. Zaboravi sve sto ti rekoh jer sutra je novi dan. Pale su maske, neko moli i culi kao da nema licni indentitet... Neka, shvatice jednom kad vec bude kasno kako bole tudji ideali gradjeni tvojom rukom. Neka, neko to odozgo vidi......
Vila...
среда, 30. септембар 2009.
субота, 19. септембар 2009.
noc
sudbina
Nekada davno dosli su oni i govorili su, niko ih nije slusao, jer niko ih nije cuo. Licili su na gorostasne divove a bili su tako mali, neka cudna vrsta. O cemu li su pricali ? Ko to zna.
Danas ponovo dodjose oni, vise ne pricaju, nemi su ali sada otimaju, odnose zauvek delice nas samih, odnose i nase licnosti, ideale, suze iz ociju, srecu i tugu nakupljenu u uglovima vec odavno prazne duse. A mi gorostasni a tako mali i jadni stojimo po coskovima, gutamo gorcinu sto se nakupila na zednim i gladnim usnama. I svako u dnu svojih dzepova, vlaznim prstima ljubomorno stisce poslednju mrvu hleba koju ce pojesti ko zna kad, ko zna gde i sa kim.
jesen stize al polako
jesen stize dunjo moja, jesen rana,
meka zuta sa gomilama lisca pokraj puta,
sa svelim laticama poljskog cveca i zazeblim granama drveca.
jesen stize, al polako tek da znamo da je tako,
leto proslo, mris cveca, poj slavuja, igra sarenih leptira, zum bumbara, osa, pcela,
bat koraka mrava vrednih, klasja zita sto polja zare i miris socne zelene nam trave.
sve to ode u neki kutak da cuti , ceka i drema, pa da dogodine nove tek onako nikne i pohulja, bez problema, pa sa svim lepim sto ima da nam dade, skute siri smeje se i grli, hita nam u susret juri...
jesen stize dunjo moja, jesen rana topla meka, ali neka nam je neka... ima i ona sta da nam dade...
tako mila, tako topla, zuta, meka, sva od zlata, sva od bakra sija, zuti, te blagodetima svojim razume nam muti...
jesen nam je stigla, cujes li i ti dunjo zuta sa ormara stara...
meka zuta sa gomilama lisca pokraj puta,
sa svelim laticama poljskog cveca i zazeblim granama drveca.
jesen stize, al polako tek da znamo da je tako,
leto proslo, mris cveca, poj slavuja, igra sarenih leptira, zum bumbara, osa, pcela,
bat koraka mrava vrednih, klasja zita sto polja zare i miris socne zelene nam trave.
sve to ode u neki kutak da cuti , ceka i drema, pa da dogodine nove tek onako nikne i pohulja, bez problema, pa sa svim lepim sto ima da nam dade, skute siri smeje se i grli, hita nam u susret juri...
jesen stize dunjo moja, jesen rana topla meka, ali neka nam je neka... ima i ona sta da nam dade...
tako mila, tako topla, zuta, meka, sva od zlata, sva od bakra sija, zuti, te blagodetima svojim razume nam muti...
jesen nam je stigla, cujes li i ti dunjo zuta sa ormara stara...
Пријавите се на:
Постови (Atom)