jesen stize al polako

jesen stize dunjo moja, jesen rana,
meka zuta sa gomilama lisca pokraj puta,
sa svelim laticama poljskog cveca i zazeblim granama drveca.
jesen stize, al polako tek da znamo da je tako,
leto proslo, mris cveca, poj slavuja, igra sarenih leptira, zum bumbara, osa, pcela,
bat koraka mrava vrednih, klasja zita sto polja zare i miris socne zelene nam trave.
sve to ode u neki kutak da cuti , ceka i drema, pa da dogodine nove tek onako nikne i pohulja, bez problema, pa sa svim lepim sto ima da nam dade, skute siri smeje se i grli, hita nam u susret juri...
jesen stize dunjo moja, jesen rana topla meka, ali neka nam je neka... ima i ona sta da nam dade...
tako mila, tako topla, zuta, meka, sva od zlata, sva od bakra sija, zuti, te blagodetima svojim razume nam muti...
jesen nam je stigla, cujes li i ti dunjo zuta sa ormara stara...