Nema te da u jutra snena pomirises moju kosu,nema te da mi ruku pruzis bas kada mi treba,
nema ni senke tvoje senku moju da prati,
nema te a toliko imam toga i toliko htela bih dati.
Nevidim vise ni zvezde da sjaju,
nisu ni noci mirisne kao nekad u maju,
kad mogla bih pesmu da ti posaljem snenu,
tek onda bih znao kako mirise zova tu blizu kraj naseg prozora.
Нема коментара:
Постави коментар