недеља, 06. децембар 2009.

kad reciju nema

Neznam da li je ovo san ili java. Nevidim vise te divne ljude koji su bili svakodnevnica moga zivota. Odose nekud nadajuci se da ce se jednog dana vratiti. Mi sto cekamo nemamo lica, ni suza, ni ociju... Samo tugu koja previre i ne jenjava , koja boli do univerzuma a mi stojimo nemi, kao stena kao bedem veci i od nas samih...

Нема коментара:

Постави коментар