уторак, 06. октобар 2009.

Jure me sopstvene misli, zele da stanem, usporim ritam i ponovo postavim sebi pitanje na koje nikada nisam imala pravi odgovor. Jure me misli brze od svetlosti lete mi mozgom deleci vreme i mene od stvarnosti. Hitam nekud neznam ni kamo ni kome a dane u saci drzim zdrobljene i neme usahle suze lome mi boli i korene neke daleke

Нема коментара:

Постави коментар